Полиуретани на бази алифатичних полиестарских полиола показују високу кохезиону чврстоћу и адхезију-као и супериорну механичку чврстоћу и отпорност на абразију-због присуства бројних поларних група (као што су естарске и амино групе) унутар њихове молекуларне структуре. Алифатични полиестер диоли (обично изведени из адипинске киселине) се широко користе у производњи ливених полиуретанских еластомера, термопластичних полиуретанских (ТПУ) еластомера, микропорозних полиуретанских ђонова за ципеле, ПУ кожних смола, полиуретанских полиуретанских лепкова и лепкова за тканине.
Полиестер диоли синтетисани из адипинске киселине и 1,4-бутандиола, 1,6-хександиола или етилен гликола су воштане чврсте материје; Добијени полиуретански еластомери имају високу кристалност и јаку почетну лепљивост, дајући производе високе механичке чврстоће. Насупрот томе, полиестери добијени од диола са бочним групама – као што су ПМА и ППА – су течни на собној температури и флексибилни, што их чини погодним за примене као што су мастила и мека кожа; посебно, ПМА нуди супериорну отпорност на хидролизу.
